Dan posle slave sedneš s kafom, a na stolu su ostaci kolača i račun od mesara koji ti nije bio u glavi. Slava košta onoliko koliko je ti napraviš da košta, i zato nijedan "prosek" sa interneta ne vredi mnogo: tvoj broj gostiju, tvoja trpeza i tvoj običaj su drugačiji od tuđih. Zato je najpouzdaniji plan onaj od tvog sopstvenog spiska: napiši šta sve ide na trpezu, odredi gornju granicu pre prve kupovine i odvajaj mesecima unapred.
Zašto slava iznenadi čak i one koji je rade svake godine
Slava dođe svake godine istog datuma, a ipak ruši mesec. Razlog je jednostavan: trošak je razbacan na desetak sitnih kupovina u nedelju-dve, pa nijedna ne izgleda velika. Mesar, pekara, piće, kolači, žito, ulje, sveća, cveće, kupovina nekog tanjira ili čaše koja je pukla prošle godine. Svaka stavka za sebe je opravdana. Tek zbir pokaže koliko je to bilo.
Tu se meša i osećaj. Slava je običaj, deo porodice i pažnje prema gostima, pa se o ceni teško razgovara. Lako je da te stidi pomisao da brojiš dinare dok spremaš trpezu, ili da se u kući zakači rasprava ko je šta pozvao. Računanje nije nepoštovanje običaja. Dobar plan upravo štiti ono što ti je važno na slavi, jer ti ne ostaje muka na dan posle.
Korak 1: Napravi spisak, ne procenu
Uzmi papir i napiši sve što ti treba, po grupama:
- Hrana: meso ili riba, prilozi, salate, hleb, kolači, slavski kolač i žito.
- Piće: voda, sokovi, vino, rakija, kafa.
- Ostalo za trpezu: sveća, ulje, salvete, ubrusi, jednokratni pribor ako ti treba.
- Usluge: pečenje, klanje, kuvarica ili pomoć, posuđe ili sto pod zakup.
- Rezerva: ono što uvek nedostaje u poslednjem trenutku.
Pored svake stavke upiši cenu koju ti znaš. Ako je ne znaš, nemoj da pogađaš: prošeći po radnji u svom kraju ili pitaj mesara za ponudu. Cene u tvom mestu su jedine koje se računaju.
Ako ti slava jednom godišnje ide po istom šablonu, najbolji izvor je prošla godina. Otvori izvode od prošlog novembra (ili meseca tvoje slave) i saberi sve što je otišlo na pripremu. Gotovinu dodaj po sećanju ili po belešci.
Korak 2: Odredi broj gostiju i gornju granicu
Najveći pojedinačni uticaj na ceo račun ima broj ljudi. Odluči unapred, makar okvirno, koliko gostiju očekuješ. Ako se to menja iz godine u godinu, računaj za jedan broj, a razliku nosi posebna stavka.
Zatim odredi gornju granicu: iznos koji nećeš preći bez obzira šta se desi. To nije kazna, nego dogovor sa sobom i sa porodicom. Granicu odredi tako da stane u tvoj budžet, a ne da stane u ono što misliš da se "mora".
Kad je granica određena, pogledaj spisak. Ako je zbir iznad granice, nemoj odmah da rezaš goste ili tradiciju. Pogledaj stavke koje možeš da promeniš a da niko ne primeti: manje vrsta salata, kolači pravljeni kod kuće umesto kupljenih, piće kupljeno unapred kad je u akciji, jedna vrsta mesa umesto dve.
Korak 3: Podeli trošak na mesece unazad
Najveća olakšica je da novac ne tražiš u nedelji slave. Broj meseci do slave podeli sa zbirom sa spiska. Taj iznos je tvoj mesečni deo.
Računaj unazad od datuma slave: koliko meseci imaš, toliko delova.
Čim stigne plata, taj deo prebaci na stranu, na poseban račun ili u kovertu, pre nego što počneš da trošiš na ostalo. Tako slava nije "iznenadni trošak", nego još jedna stalna stavka kao račun za struju.
Primer: porodica Jović i 45.000 dinara
Ovo je izmišljen primer, sa okruglim brojkama.
Porodica Jović očekuje desetak gostiju. Sastavili su spisak:
| Stavka | Dinara |
|---|---|
| Meso i prilozi | 14.000 |
| Piće | 9.000 |
| Kolači i slavski kolač | 5.000 |
| Salate, hleb, ostalo iz marketa | 4.000 |
| Sveća, ulje, ubrusi | 3.000 |
| Pečenje i usluge | 5.000 |
| Rezerva (za ono što se zaboravi) | 5.000 |
| Ukupno | 45.000 |
Do slave ima šest meseci. Dele: 45.000 / 6 = 7.500 dinara mesečno. Odluče da dodaju još 10% za nepredviđeno, odnosno 4.500, pa je zbir 49.500, a mesečni deo 8.250 dinara.
Šest meseci kasnije imaju 49.500 dinara sa strane. Ako potroše manje, ostatak ostaje u rezervi za sledeću godinu. Ako potroše više, znaju tačno na kojoj stavki su pogrešili procenu i ispravljaju broj za sledeći put.
Korak 4: Kupuj po spisku, ne po raspoloženju
Dve nedelje pre slave kreni da kupuješ, ali samo ono što je na spisku i što može da stoji: ulje, piće, salvete, konzerve. Sve što se kvari kupuj poslednjih dana. Uz svaku kupovinu zaokruži stavku na spisku i upiši koliko je zaista koštalo.
Ako potrošiš više na jednoj stavci, odmah vidiš gde da uštediš na drugoj. Granica je tu zato da je gledaš dok kupuješ, a ne tek posle.
Posle slave: jedan sat koji se isplati
Sutradan ili za nekoliko dana, uzmi spisak i uporedi ga sa izvodom. Napiši tri stvari: koliko je zaista koštalo, koja je stavka najviše odstupila, šta ćeš sledeći put uraditi drugačije. To je ceo "izveštaj" koji ti treba. Čuvaj ga uz stvari koje vadiš svake godine, pa će ti plan sledeće godine biti gotov za deset minuta.
Česta pitanja
Da li je u redu da slavu napravim skromnije? To je lična odluka porodice i niko spolja ne može da ti kaže šta je "dovoljno". Ako ti je granica dogovorena unapred, nemaš razloga da se pravdaš.
Šta ako ne mogu da odvajam svaki mesec? Odvajaj manji iznos, ili odvoj iznos svaki drugi mesec. Važnije je da bude redovno nego veliko.
Da li da uzimam pozajmicu za slavu? To zavisi od tvoje situacije i nije stvar jednog članka. Ako ti se čini da bez pozajmice ne ide, to je znak da granicu treba spustiti, ne da dug treba dići.
Kako ovo da radiš lakše
Najviše vremena u ovom postupku ide na traženje onoga što je otišlo prošle godine. U Saldu ubaciš izvod iz svoje banke i svaka stavka se razvrsta po kategorijama, pa vidiš koliko je otišlo na hranu i piće u mesecu slave. Kategoriju možeš da promeniš ili da napraviš svoju, na primer "Slava", a gotovinu upišeš ručno. Ukupne iznose vidiš i u evrima i dolarima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije. Saldo se ne povezuje sa bankom i ne vidi tvoju lozinku. Kako se izvod ubacuje, vidiš u vodiču za ubacivanje transakcija, a uslovi su na stranici cenovnik.